Program

Tim FENOMEN centra kreira radionice za decu zainteresovanu za nauku, uzrasta od 7 do 15 godina.

Program smo osmislili sa ciljem da najmlađima iniciramo ljubav prema nauci i učenju, a da kod starijih osnovaca gajimo želju da razvijaju svoje ideje i nalaze inovativne odgovore na različita pitanja i probleme.

Program je koncipiran za 10 meseci i prati školsku godinu od septembra do juna, a tokom letnjeg raspusta organizujemo letnje radionice i druge aktivnosti. Kalendar radnih dana možete pogledati ovde.

Fenomeni

Sve ono što se može videti, posmatrati ili proučavati jeste naučni fenomen. Svaki mesec je posvećen jednom prirodnom fenomenu, koji se u toku meseca obrađuje iz uglova različitih naučnih oblasti: biologije, hemije, fizike, ekologije, medicine, geologije...

U belim mantilima, sa epruvetama i hemikalijama, kroz sočiva, prizme i lupe bacamo novi pogled na naučni svet i kod svih naših polaznika podstičemo radoznalost i želju za otkrivanjem i upoznavanjem novog. Tako svi mališani, kao i oni stariji, na prirodan način usvajaju različite naučne pojmove, a sam proces učenja deluje im kreativnije, zanimljivije i sveobuhvatnije, zvog čega će želeti da nove stvari otkrivaju, izučavaju i usvajaju iz dana u dan.

Svemir

Svemir

Svemir, kosmos, vasiona ili univerzum je beskonačno prostranstvo koje nas okružuje. Za njega se može reći da predstavlja vremenski prostor u kome plovi mnoštvonebeskih tela koje sacinjavaju: zvezde, planete, sateliti, planetoidi, komete, meteori, crne rupe i neutronske zvezde.

Zvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u svemiru. One su užarena gasovita tela slična Suncu koje je središnja zvezdanašeg planetarnog sistema (Sunčevog sistema) sa prečnikom od 1.392.000 km. Mi u stvari ne znamo koliko svemir ima zvezda. Kada broj zvezda u našoj galaksiji pomnožimo s najboljom procenom broja galaksija u svemiru dobiju se suludo velike brojke. Čitav svemir je u potpunosti tih pošto zvuku treba medij (poput vazduha) da bi mogao da putuje. Ipak, radio talasi bez problema mogu da putuju svemirom pa komunikacija nije nemoguća.

Prvi objekat u svemiru, napravljen ljudskom rukom, bio je ruski satelit Sputnjik (1957).

Naša civilizacija se nalazi u Mlečnom putu koji je deo Lokalne grupe galaksija. Lokalna grupa je deo super jata galaksija Laniakee koja je, opet, samo jedna od više miliona super jata koje čine region svemira koji možemo da posmatramo.

Ćelija

Ćelija

Ćelija ili stanica je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica svih poznatih organizama. Često se naziva i "osnovnom jedinicom života". Pojavile su se na Zemlji previše od 3,5 milijardi godina.Postoje jednoćelijski organizmi (npr. bakterije) i višecelijski organizmi (npr. čovek,sa 100 biliona ćelija), a najveća poznata ćelija je nojevo jaje.
Ako bolje pogledamo pojedinačne ćelije u našem telu, videćemo da se razlikuju po veličini, obliku i boji. Upoznavanje građe i funkcije ćelije predstavlja osnovu za svako dublje proučavanje u biologiji i medicini.
Reč ćelija prvi put je upotrebio Robert Huk 1665. godine, koji je nazvao biološku jedinicu po njenoj sličnosti sa ćelijama u kojima su živeli monasi u manastirima.

Ćelijska teorija, koju su razvili 1839. Matijas Šlajden i Teodor Švan, navodi da se svi organizmi sastoje od jedne ili više ćelija, da su ćelije fundamentalne jedinice strukture i funkcije u svim živim organizmima, da su sve ćelije proizašle iz postojecih ćelija, kao i da sve ćelije sadrže nasledne informacije neophodne za regulaciju ćelijskih funkcija i za prenos informacija na sledeću generaciju ćelija.

Evolucija

Evolucija

Evolucija počinje od prvog bića sposobnog za reprodukciju i nema direktne veze sa nastankom života. Mi još uvek ne znamo kako je prvi jednoćelijski organizam na Zemlji nastao; time se bavi druga oblast nauke, poznata kao abiogeneza, koja je još uvek velikim delom tek u razvoju. Evolucija (lat. evolutio – razvoj) je proces postepene promene koja se događa tokom mnogo generacija, a tokom kog vrste životinja, biljaka ili insekata postepeno menjaju neke od svojih fizickih karakteristika.
Sredinom XIX veka, Čarls Darvin, poznati biolog iz Engleske, postavio je naučnu Teoriju evolucije prirodne selekcije, koju je objavio u svojoj knjizi “Postanak vrsta” 1859. godine. Upravo zbog ovoga, Darvin se smatra ocem Teorije o evoluciji, koja je po njemu i dobila naziv “darvinizam”, ali i ocem moderne biologije.
Iako Teorija evolucije ne objašnjava kako je svet nastao, ona objašnjava svu raznolikost života koja na njemu postoji i smatra se najvažnijom teorijom iz područja nauke o životu na kojoj se temelje sva savremena istraživanja iz biologije.

Virusi

Virusi

Naziv virus dolazi od latinske reči otrov. Čovek je oduvek znao za viruse ali je tek u 20. veku otkrio njihovu pravu prirodu i opisao oko 5.000 različitih tipova. Ipak, preostalo mu je da bliže upozna još milione virusa.
Virusi su stari koliko i sam život, odnosno, stariji od većine živih vrsta na Zemlji. Ove podmukle stvari koje nas muče svake zime, naučnici ipak ne smatraju za živa bića. Nemaju ćelijsku građu niti svoj metabolizam i uopšte nemaju karakteristike živog.Svi su toliko mali da se ne mogu videti klasičnim svetlosnim mikroskopom. Prečnika su uglavnom između 20 i 300 nanometara. Izgrađeni su od samo dve komponente – nukleinske kiseline i omotača proteinske prirode. Nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine niti da obavljaju metaboličke procese, a množe se i mogu da se gaje samo na živim celijama.
Virusi izazivaju mnoge infektivne bolesti i neprestano su prisutni u našoj svakodnevnici. Predstavljaju opasnost ne samo kod ljudi već i kod drugih organizama. Vakcina im je najveći neprijatelj. Imuni sistem koji je prethodno dobio vakcinu obučen je da bez greške prepoznaje i lovi viruse.

Ljudsko telo

Ljudsko telo

Ljudsko telo je najsavršeniji organizam u prirodi. Predstavlja celokupnu strukturu ljudskog organizma i obuhvata glavu, vrat, trup, dve ruke i dve noge. Ovi udovi se, opet, sastoje od organa i različitih tkiva. Kosti i mišići čoveku omogućuju kretanje. Glavni deo čovekovog kostura čini kičma, koja povezuje kosti udova, glave i trupa.
Ljudsko telo je otpornije i žilavije nego što mislimo pa tako može da funkcioniše cak i sa samo polovinom mozga na raspolaganju. Skoro 99% ljudskog tela sacinjava šest elemenata: kiseonik, ugljenik, vodonik, azot, kalcijum i fosfor. Od preostalih jedan odstooko 0,85% cini samo pet elemenata - kalijum, sumpor, natrijum, hlor i magnezijum.
Svakog minuta u čoveku umre oko 300 miliona ćelija. Ipak, to je i dalje mali broj s obzirom na to da se pretpostavlja da u telu ima 37,2 triliona ćelija i da svakog dana ono proizvede 300 milijardi novih. Najveća ćelija u ljudskom telu je jajna, a najmanja muški spermatozid. Kad dobrovoljno date krv, izgubite oko 3,5 biliona crvenih krvnih zrnaca ali ih telo vrlo brzo zameni novim. Sve u svemu, ljudsko telo je zaista čudo prirode!

Privlačenje

Privlačenje

Ljudi se od davnina bave izučavanjem fenomena privlačenja pokušavajući da preko njega objasne skoro sve prirodne procese koji nas okružuju. Tako su i mnogi poznati naučnici verovali u sile privlačenja, a Nikola Tesla je smatrao da: "Dobijamo tačno ono šta smo očekivali da ćemo dobiti".
Privlačenje je jedan od osnovnih pojmova poznat u skoro svim oblastima nauke ali i svakodnevnog života. U fizici se odnosi na magnetizam koji je pojava privlačenja ili odbijanja gvozdenih predmeta. Za magnetizam je vezano postojanje dve vrste polova gde se istovrsni polovi odbijaju, a različiti privlače. Čak i naša planeta Zemlja ima svoje magnetno polje i svoja dva pola – severni i južni.
Sve se u prirodi privači i odbija, pa i u biologiji privlačenje ima ogromnu ulogu! Dovoljno je samo da pogledamo mužjake životinja koji su raznoliko obojeni kako bi privukli ženke ili čak da bi privukli lovce i spasili ženke. Ali nije tako samo kod životinja... Sigurno ste nekada čuli za feromone ali da li ste se zapitali kako oni rade i zašto nas neki ljudi privlače, a neki ne?
O svemu ovome učićemo u februaru – mesecu privlačenja i Dana zaljubljenih i možda se baš vi zaljubite... u nauku!

Zvuk

Zvuk

Zvuk je po prirodi sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja,tako da se ponekad i ne primećuju sve njegove funkcije.
Naš govor nastaje kao rezultat kontrolisanog generisanja zvuka iz čovekovog vokalnog trakta. Muzika je zvuk koji je od davnina oblik umetničkog izražavanja čoveka. Zvuk je, takođe, i nosač informacija u obliku upozorenja kao što su zvonjava telefona, zvuk automobilske sirene ili sirene za uzbunu.
Kad god se pojavi zvuk, negde neki predmet treperi. Takođe, zvuk mora da se kreće kroz nešto. Potrebno je da nešto vodi zvuk od njegovog izvora do onoga koji ga čuje. Njegova brzina u vazduhu pri normalnim uslovima iznosi oko 340 metara u sekundi. S povećanjem temperature i vlažnosti vazduha povećava se i brzina zvuka, pa se samim tim zvuk kreće mnogo brže kroz vodu nego kroz vazduh. Kako u svemiru ne postoji atmosfera, on će zauvek ostati tih.
Infrazvuk je naziv za duboke zvučne frekvencije, niže od 16Hz koje naše uvo ne može da registruje. Taj zvuk prave turbine na vetar, avioni, vozovi, a u prirodi ih proizvode vodopadi, oluje i turbulencije vetrova.

Impuls

Impuls

U fizici, impuls ili momenat sile predstavlja mehaničku veličinu koja je proizvod mase tela i njegove brzine, a dobija se iz Drugog zakona mehanike. Samim tim, impuls predstavlja posledicu Njutnovih zakona kretanja i praktično znači da telo nastoji da nastavi kretanje u istom pravcu i smer uukoliko na njega ne deluje neka spoljašnja sila.
Princip održanja impulsa zasniva se na tvrdnji da se ukupan impuls svih tela u svemiru ne menja, odnosno predstavlja konstantu. Zanimljivo je da se termin impuls često koristi u uobičajenom govoru, kada se pod impulsom ili davanjem impulsa podrazumeva ulaganje napora da bi počeo neki proces. Ali ne postoje samo impulsi u fizici - kada pričamo o biologiji moramo da spomenemo nervne impulse i ulogu koji oni imaju u svemu što radimo, unašem kretanju, pričanju, pa čak i naši nervni impulsi rade dok mi učimo o impulsima! Zar to nije zanimljivo? A u psihologiji kada kažemo da je neko impulsivan želimo da kažemo da naglo reaguje!
Zato u mesecu aprilu upregnite svoje nervne impulse i hajde da naučimo šta sve tačno ovajfenomen može da predstavlja!

Talasi

Talasi

Kada razmišljamo o talasima treba da zamislimo bacanja kamena u mirnu vodu.

Možemo lako da primetimo da se poremećaj koji je kamen izazvao širi u krugovima od mesta pada kamena u vodu. Talas je osciliranje koje se širi prostorom određenom brzinom i pritom prenosi energiju od čestice do čestice, odnosno od jednog do drugog mesta u prostoru. Mesto u komeza počinje talasno kretanje naziva se izvor talasa. Svi talasi prenose energiju kroz prostor. Elektromagnetni talasi prenose specijalni oblik energije koji se opštim imenom naziva zračenje. Primeri ove energije su svetlosni talasi, radio-talasi, mikrotalasi i X-zraci (rentgen). Ona može dase prostire i kroz vakuum, gde nema nikakve materije.
Svi elektromagnetni talasi, uključujući i svetlost, putuju kroz vakuum brzinom od 300 000 kilometara u sekundi.

Svetlost i tama

Svetlost i tama

Svetlost je deo spektra elektromagnetnog zračenja, iz opsega talasnih dužina vidljivih golim okom.
Glavni izvor svetlosti na Zemlji je Sunce. Bez Sunca ne bi bilo ni života na Zemlji. Sunčeva svetlost je zaslužna za proces fotosinteze koji pruža energiju koju koriste živa bića.
Bioluminiscencija je stvaranje i emitovanje svetlosti od strane živih organizama i nastaje u hemijskoj reakciji. Sreće se kod nekih algi, bakterija, gljiva i životinja. Glavni cilj bioluminiscencije je kamuflaža.

Istorijski, još jedan važan izvor svetlosti za ljude je bila vatra, od antičkih logorskih vatri do modernih kerozinskih lampi. Sa razvojem električnog svetla i elektroenergetskih sistema, električno osvetljenje je skoro potpuno zamenilo svetlost vatre.
Suprotno svetlosti, tama je shvaćena kao nedostatak osvetljenja ili odsustva vidljive svetlosti. Pomračenje je događaj u astronomiji do kojeg dolazi kada jedan objekt na nebu dođe u senku drugog. Ovaj termin se najčešce koristi da opiše ili pomračenje Sunca, tj. slučaj kada Mesečceva senka pokrije površinu Zemlje ili pomračenje Meseca, tj. slučaj kada Mesec uđe u Zemljinu senku.