Program

Tim FENOMEN centra kreira radionice za decu zainteresovanu za nauku, uzrasta od 7 do 15 godina.

Program smo osmislili sa ciljem da najmlađima iniciramo ljubav prema nauci i učenju, a da kod starijih osnovaca gajimo želju da razvijaju svoje ideje i nalaze inovativne odgovore na različita pitanja i probleme.

Obrađujemo prirodne fenomene iz ugla različitih naučnih oblasti. U belim mantilima, sa epruvetama i hemikalijama, kroz sočiva, prizme i lupe bacamo novi pogled na naučni svet i kod svih naših polaznika podstičemo radoznalost i želju za otkrivanjem i upoznavanjem novog. Tako svi mališani, kao i oni stariji, na prirodan način usvajaju različite naučne pojmove, a sam proces učenja deluje im kreativnije, zanimljivije i sveobuhvatnije, zvog čega će želeti da nove stvari otkrivaju, izučavaju i usvajaju iz dana u dan.

Program je koncipiran za 10 meseci i prati školsku godinu (septembar – jun), a tokom letnjeg raspusta organizujemo letnje radionice i druge aktivnosti. Kalendar radnih dana možete pogledati ovde.

Svaki mesec je posvećen jednom prirodnom fenomenu, koji se u toku meseca obrađuje iz uglova biologije, hemije, fizike...

Fenomeni

Sve ono što se može videti, posmatrati ili proučavati jeste fenomen.

Neke stvari ili pojave su lako vidljive dok za druge mora da se pokrene čitava nauke ili niz eksperimenata da bi se dokazale. Sva dešavanja koja se pokazuju našim čulima mogu se svrstati u fenomene pa tako postoje fizički opipljivi fenomeni ali i oni socijalni. Sa druge strane, fenomenima se često objašnjavaju retke prirodne pojave.

Energija

Energija

Energija je suština života – neophodna je za rast biljaka i pripremu hrane ali i za pokretanje automobila. Pogledajte samo sve mašine i uređaje koji su oko nas i stalno rade: sve njih pokreće energija.

Da li možete da zamislite život bez energije? Mi živimo u svetu energije. Ona je sposobnost nekog tela da vrši rad. Energija se ne može uništiti, ona prelazi iz jednog oblika u drugi, s jednog tela na drugo. I postoje mnogi oblici energije.

Kako se energija meri i menja svoje oblike? Koliko nam je važna energija Sunca? Koji su to obnovljivi izvori energije, i kakvi sve izvori energije postoje? I još mnogo toga o fenomenu energije saznajte i naučite u FENOMENU tokom septembra.

Voda

Voda

Voda - providna tečnost, jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, pokriva 71% Zemljine površine, a samo 2,5 % vode na Zemlji je za piće.

Nalazi se i vazduhu i atmosferi, možebiti i slana i slatka. Voda čini najveći deo mase našeg tela. Ona je dobar provodnik struje. To je najvažniji rastvarač i najrasprostranjenija tečnost. Kruži u prirodi. Ali može biti i otpadna. Voda je FENOMEN koji moramo istražiti sa raznih strana.

Ko živi u slatkoj, a ko u slanoj vodi? Kako se voda prečišćava? Koja su sve njena agregatnog stanja? I puno toga u oktobru, naučiće te o vodi u FENOMENU.

Elektricitet

Elektricitet

Elektricitet – nevidljivi fenomen koji nas oduvek intrigira. Gromovi, munje, pucketanja kose,  iskre i peckanja  samo od neke od pojava uzrokovanih naelektrisanjem ili njeogovim kretanjem. Baterije koje nam služe za skladištenje energije i omogućavaju rad naših mobilnih telefona, električni motori koji pokreću liftove u zgradama – to su samo neki od primera iz svakodnevnog života kako se električna energija lako prevodi u druge oblike energije. Danas  je možemo dobiti iz različitih izvora - vetra, plime i oseke, čak i đubreta. Tokom novembra otkrićemo i šta su provodnici a šta izolatori, prikupiti i pokazati  statički elektricitet, ali proučavati i bioelektrične signale u organizmima.

Vazduh

Vazduh

Vazduh se ne može videti, probati i osetiti, kad nije zagađen i dok se ne kreće, pa ipak je nešto.  I svuda je oko nas. Hemičari ga opisuju smešom gasova, od kojih je najzastupljeniji azot, pa kiseonik. Ova dve gasa čine 99% vazduha. Drugi će razmišljati o vazduhu kao materiji koju Zemljina teža privlači i drži na Zemlji. Tako vazduh ima težinu, i onda vrši pritisak na nas, koji je manji što smo na višljoj nadmoskoj visini. To i gustinu vazduha u sobi će nam fizičari objasniti. Za biologe je vazduh još jedan neophodan uslov za život na Zemlji. Kiseonik je neophodan za disanje, a ugljen dioksid za fotosintezu. Ali treba da znate i o aerozagađenju i izvorima zagađujućih materija koji nastaju ljudskom aktivnošću. Vazduh je FENOMEN koji zaslužuje da se njime pozabavimo u decembru.

Zemlja

Zemlja

Zemlja – treća planeta po udaljenosti od Sunca. Proračunato je da je stara oko 4,6 milijardi godina. Zemljina površina je stalno menjala oblik, kontinenti su se delili i nestajali, migrirali i ponovo spajali.

Atmosferski uslovi na njoj su se značajno promenili od kada je nastao život. Planeta Zemlja ima čvrstu površinu, i sama reč zemlja, napisana malim slovima, označava tlo, zemljište. Tlo nije samo potpora za vegetaciju, nego i zona brojnih interakcija između vode, vazduha, mineralnih materja od stena, i života u njemu. A sveokupnost oblika Zemljine površine koji karakterišu jednu oblast čini reljef te oblasti. I samo ovih nekoliko crtica navedenih ukazuje na značaj fenomena Zemlje. To naš dom, mesto gde je život nastao.

Zavirićemo malo ispod površine zemlje, proučavati gravitaciju, istraživati uticaj zagađenja i intenzivne poljoprivrede na tlo, jer gotovo je sigurno da ćemo život provesti tu, na Zemlji , i čitava planeta leži ispod naših nogu. Januar je mesec kada ćemo istražiti život uslove ispod i na površini.

Ravnoteža

Ravnoteža

Ravnoteža, balans, equilibrium – ovo zvuči skoro kao magijska sekvenca, što ne čudi, jer reči koje ljudi koriste za ovaj pojam odslikavaju čovekovu vekovnu fascinaciju ravnotežom.

Sama činjenica da hodamo na dve noge instiktivno nas navodi da ravnotežu smatramo poželjnim i jedinim prirodnim stanjem stvari, bilo da se radi o ravnoteži u fizici – kao što je ona koju je potreno uspostaviti kada merimo težinu terazijama, ravnoteži u hemiji –i kada koncetracije produkata i reaktanata postaju konstantne, ili onoj u biologiji – koja kaže da su ekosistemi u stabiloj ravnoteži. Ali ravnoteža se lako narušava i onda svaki sistem nastoji da se vrati u prvobitno stanje ravnože. To nije uvek moguće i time objašnjavamo zašto je Austrijska vlada objavila rat mačakama kroz drastično smanjivanje njihove brojnosti na tom kontinentu.

Ravnoteža je ozbiljan fenomen, koji u februaru ima počasno mesto u FENOMENU.

Akcija i reakcija

Akcija i reakcija

Akcija i reakcija - treći po redu među Njutnovim zakonima, zakon akcije i reakcije je još 1687 godine omogućio da shvatimo šta je to što osećamo kada pokušamo da gurnemo zid, zašto puška udara u rame kada opali ali i osnovni princip za rad mlaznih i raketnih motora. Ali u svakom ekosistemu, pored akcije, reakcije, imamo i koakcije. To su tri tipa odnosa između sastavnih delova ekosistema. Svaka promena u sastavnim delovima ekosistema odražava se i na sistem u celini. Ako pričamo o hemiji, hemijska reakcija je svaki proces usred koga dolazi do nestajanja i/ili nastajanja novih hemijskih jedinjenja.

Neverovatna jednostavnost Njutnovog zakona je samo jedna od njegovih fascinantnih osobina, a dodamo li tu još i odnose u prirodi, i reakcije u hemiji, biće vam jasno zašto ćemo se pozabaviti ovim fenomenom tokom meseca marta.

Kretanje

Kretanje

Kretanje - iako se danas mnogi od nas slabo kreću, i to uglavnom po Internetu, kretanje je pojava koja nas u toj meri okružuje da je praktično nemoguće zaobići je.

Električna struja jeste kretanje elektrona, naš krvotok je u stvari sistem za kretanje krvnih ćelija, baš kao što su putevi sistem za kretanje ljudi.

Brzo ili sporo, ravnomerno ili ubrzano, svojim nogama ili uz pomoć mašina, čovekova ljubav prema kretanju biće pokretačka sila i predmet proučavanja u mesecu aprilu.

Boja

Boja

Boje – naše oko registrujesamo mali, određeni deo spektra Sunčevog zračenja. Jasno se može videti devet boja (crvena, narandžasta, žuta, žutozelena, zelena, zelenoplava, plava, indigo i ljubičasta) sa sa posebnim prelazima, a ljudsko oko razlikuje 160 nijansi boja sunčevog spektra.

Dugu možemo videti posle kiše, kada se sunčevi zraci lome kroz kišne kapi razlažući se na spektar boja, ali ćemo je mi sami praviti. Otkrićemo da li sav ostali živi svet isto vidi kao i mi, ali i zašto je lišče leti zeleno, a u jesen žuti. Šta to daje boju našoj krvi, a šta imaju u hemolimfi puževi. Bavićemo se zelenom energijom, plavim nebom, pigmentima iz latica cvetova, krznom kaliko mačke, bojom za hranu...

Maj je mesec proleća i boja, koje vas u tada čekaju u FENOMENU.

Nepogode

Nepogode

Nepogode predstavljaju nepovoljne vremenske prilike, kao što su oluja, grad ili obilne kiše. Nekad se verovalo da ih izazivaju natprirodne sile.

U junu, mececu nepogoda u FENOMENU, otkrivamo fizičke zakonitosti koje se kriju iza nepogoda, pravimo tornado i oblake u boci, diskutujemo o globalnom otopljavanju i mogućim posledicama na različite ekosisteme, simuliramo efekat staklene bašte i njegov uticaj na vremenske prilike. Razlikovaćemo tipove oblaka prema obliku i prema visini. Znate li da između oblaka i magle nema suštinske razlike? Obe pojave se sastoje od vodene pare. A znate li da je grom zvučni talas,zvučna manifestacija munje? Nastao naglim širenjem vazduha. Postavićemo vam pitanje i tražiti sa vama odgovor da li i kakve kiše padaju i na drugim planetama Sunčevog sistema, jer nas zanima kakve su tamo vremenske prilike, u odnosu na sastav njihove atmosfere.

Ko bi rekao da o fenomenu nepogoda u junu toliko ima da se nauči?