Program

Tim FENOMEN centra kreira radionice za decu zainteresovanu za nauku, uzrasta od 7 do 15 godina.

Program smo osmislili sa ciljem da najmlađima iniciramo ljubav prema nauci i učenju, a da kod starijih osnovaca gajimo želju da razvijaju svoje ideje i nalaze inovativne odgovore na različita pitanja i probleme.

Fenomeni

Sve ono što se može videti, posmatrati ili proučavati jeste naučni fenomen. Svaki mesec je posvećen jednom prirodnom fenomenu, koji se u toku meseca obrađuje iz uglova različitih naučnih oblasti: biologije, hemije, fizike, ekologije, medicine, geologije...

U belim mantilima, sa epruvetama i hemikalijama, kroz sočiva, prizme i lupe bacamo novi pogled na naučni svet i kod svih naših polaznika podstičemo radoznalost i želju za otkrivanjem i upoznavanjem novog. Tako svi mališani, kao i oni stariji, na prirodan način usvajaju različite naučne pojmove, a sam proces učenja deluje im kreativnije, zanimljivije i sveobuhvatnije, zvog čega će želeti da nove stvari otkrivaju, izučavaju i usvajaju iz dana u dan.

Ovo su fenomeni za školsku 2020/2021. godinu:

Energija

Energija

Energija je suština života – neophodna je za rast biljaka i pripremu hrane ali i za pokretanje  automobila. Pogledajte samo sve mašine i uređaje koji su oko nas i stalno rade: sve njih pokreće energija. Naša tela neprestano koriste energiju skladištenu u hemijskim vezama hrane koju pojedemo.

Mi živimo u svetu energije. Ona je sposobnost nekog tela da vrši rad. Energija se ne može uništiti, ona prelazi iz jednog oblika u drugi, s jednog tela na drugo.

Kako se energija meri i menja svoje oblike? Koliko nam je važna energija Sunca? Kakvi sve izvori energije postoje? I još mnogo toga o fenomenu energije saznajte i naučite u FENOMENU tokom septembra.

Toplota i temperatura

Toplota i temperatura

Nekada se verovalo da je toplota neka vrsta tečnosti koja s toplih tela prelazi na hladna. Danas znamo da toplota predstavlja stalno, haotično oscilovanje atoma i molekula u predmetima.

U vazduhu, na primer, atomi i molekuli se stalno kreću. Kad se osciluju brzo, mi kažemo da je temperatura vazduha visoka ili da je vazduh topao. Ako se kreću polako, kao u hladnim danima, mi osećamo vazduh kao hladan.

Toplota je jedan od oblika energije što praktično znači da vaš omiljeni gazirani napitak ima nešto manje kalorija dok je hladan ali ne nadajte se, nećete smršati pijuci hladnu Coca colu, suviše je to mala razlika.

Količina toplote se meri kalorijama. Kalorija je količina toplotne energije potrebna da se temperatura jednog grama vode podigne za jedan stepen. Temperatura se meri termometrom i izražava stepenima.

Photo by Michael Dziedzic on Unsplash

Agregatna stanja

Vrapci na grani znaju da postoje četiri agregatna stanja: čvrsto, tečno, gasovito i plazma. I tu se stvarno završava spisak onoga što bismo nazivali prirodna stanja materije. Pored ovih, naučnici su otkrili još toliko različitih stanja materije koja ne znaju sve da vam nabroje ni vrapci a, boga mi, ni odlični studenti fizike.

Mi ćemo se (uglavnom) držati ova glavna četiri, ispitivaćemo njihove  osobine, utvrđivati razloge prelaska iz jednog stanja u drugo, ali i posmatrati neke supstance koje svakodnevno srećemo u nama, ne tako očekivanim, stanjima. Proces promene agregatnog stanja tečnosti u čvrsto stanje naziva se mržnjenje, dok se prelazak iz čvrstog u tečno naziva topljenje.

Novembar je mesec u kom ćemo analizirati ovaj fenomenom.

<span>Photo by <a href="https://unsplash.com/@jiangxulei1990?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">青 晨</a> on <a href="https://unsplash.com/s/photos/balance?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Unsplash</a></span>

Ravnoteža

Sama činjenica da hodamo na dve noge instiktivno nas navodi da ravnotežu smatramo poželjnim i jedinim prirodnim stanjem stvari. Tako je bilo da se radi o ravnoteži u fizici (kao što je ona koju je potrebno uspostaviti kada merimo težinu terazijama), ravnoteži u hemiji (kada koncetracije produkata i reaktanata postaju konstantne) ili onoj u biologiji (koja kaže da su ekosistemi u stabilnoj ravnoteži).

Ali ravnoteža se lako narušava, i onda svaki sistem nastoji da se vrati u prvobitno stanje ravnoteže, što i nije uvek moguće. Ravnoteža je ozbiljan fenomen, koji u decembru ima počasno mesto u FENOMENU.

Photo by Russ Ward on Unsplash

Metali

Metali su hemijski elementi koji su toliko rasprostranjeni (čak 78% periodnog sistema) da smo sigurni da ste u prethodnih pola sata koristili predmet koji u svom sastavu ima jedan ili više metala.

Da li možete da zamislite svet bez metala? U tom svetu ne samo da ne bi bilo aviona, automobila, mobilnih telefona i baterija, već ne bi bilo ni nas, a ni vatrometa :).

Metali poseduju dobru električnu, kao i toplotnu provodljivost. Legure metala imaju odlične mehaničke osobine, pa se zbog toga često koriste za izradu mašina i alata. Dele se na alkalne (natrijum, kalijum…), zemljane (kalcijum, magnezijum), slabe metale (aluminijum, kalaj), prelazne metale (zlato, bakar) i aktinoide lantanoide (uranijum, radijum). Posle januara će vam sve to biti daleko jasnije.

Photo by israel palacio on Unsplash

Elektricitet

Elektricitet - nevidljivi fenomen koji nas oduvek intrigira. Gromovi, munje, pucketanja kose, iskre i peckanja samo su neke od pojava uzrokovanih naelektrisanjem ili njegovim kretanjem.

Baterije koje nam služe za skladištenje energije i omogućavaju rad naših mobilnih telefona, električni motori koji pokreću liftove u zgradama – to su samo neki od primera iz svakodnevnog života kako se električna energija lako prevodi u druge oblike energije.

Danas je možemo dobiti iz različitih izvora - vetra, plime i oseke, cak i đubreta. Tokom februara otkrićemo i šta su provodnici a šta izolatori, prikupiti i pokazati statički elektricitet ali proučavati i bioelektrične signale u organizmima.

Photo by israel palacio on Unsplash

Boje

Naše oko registruje samo mali, određeni deo spektra Sunčevog zračenja. Jasno se može videti devet boja (crvena, narandžasta, žuta, žuto zelena, zelena, zeleno plava, plava, indigo i ljubičasta) sa posebnim prelazima, a ljudsko oko razlikuje 160 nijansi boja sunčevog spektra.

Dugu možemo videti posle kiše, kada se sunčevi zraci lome kroz kišne kapi razlažući se na spektar boja, ali ćemo je mi sami praviti. Otkrićemo da li sav ostali živi svet isto vidi kao i mi. Šta to daje boju našoj krvi, a šta imaju puževi u hemolimfi.

Mart je mesec proleća i boja, koje vas tada čekaju u FENOMENU.

Photo by Fabrizio Verrecchia on Unsplash

Vreme

Vreme je trajan neprekidan redosled postajanja i događaja koji se odvijaju u očigledno  nepovratnom smeru od prošlosti, kroz sadašnjost, ka budućnosti. Ono je jedan od osnovnih pojmova u filozofiji, nauci i umetnosti. U fizici, vreme je jedna od osnovnih fizičkih veličina, koja se određuje pomoću kretanja nebeskih tela.

U filozofiji, vreme je dimenzija sleda bića jednog nakon drugog, bivanja stvari u promeni njihovog nastajanja i nestajanja, za razliku od prostora kao dimenzije koja omogućuje opstanak bića jednoga pored drugog.

Međunarodni sistem mernih jedinica definisao je sekundu kao trajanje 9.192.631.770 perioda zračenja, koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na temperaturi od 0 K.

Međutim, interesantnije je to sto u aprilu otkrivamo šta se sve može dogoditi baš tokom te jedne jedine sekunde, zar ne?

Photo by Science in HD on Unsplash

Virusi

Naziv virus dolazi od latinske reči otrov. Čovek je oduvek znao za viruse ali je tek u 20. veku otkrio njihovu pravu prirodu i opisao oko 5.000 različitih tipova. Ove podmukle stvari koje nas muče svake zime, naučnici ipak ne smatraju za živa bića. Nemaju ćelijsku građu niti svoj metabolizam, a ne mogu se videti ni klasičnim svetlosnim mikroskopom.

Izgrađeni su od samo dve komponente – nukleinske kiseline i omotača proteinske prirode. Nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine niti da obavljaju metaboličke procese, a množe se i mogu da se gaje samo na živim ćelijama. Virusi izazivaju mnoge infektivne bolesti i neprestano su prisutni u našoj svakodnevnici. Predstavljaju opasnost za ljude ali i za druge organizme. Vakcina im je najveći neprijatelj. Imuni sistem koji je prethodno dobio vakcinu obučen je da bez greške prepoznaje i lovi viruse.

Maj je mesec koji je rezervisan za izučavanje ovog ozbiljnog i jako zanimljivog fenomena.

Photo by NeONBRAND on Unsplash

Velike greške

Svi smo svedoci postojanja velikih naučnih otkrića, a da li znate da su baš neka najveća otkrića nastala sasvim slučajno kao posledica velikih grešaka? Čak se i čuveni Ajnštajn loše proveo sa vlastitim pravilima, jer je i sam bio vođen pogrešnim idejama i pretpostavkama. Više od 20 posto Ajnštajnovih radova sadrži greške. Neki naučnici nikada nisu priznali svoje greške, iako je naučno dokazano da su grešili, ali takođe postoji i sjajan primer čuvenog, dvostrukog nobelovca Linusa Polinga, koji je radio na otkrivanju DNK. On je u svojim eksperimentima napravio nekoliko grešaka, pa su DNK otkrili Fransis Krik i Džejms Votson. Poling je nakon njihovog otkrića, rekao kako je on pogrešio i da su oni u pravu. Uskoro je to i javno priznao, da ne bude nikakve sumnje.

Velike greške su naš poslednji fenomen, a jun idealan za sumiranje naših fenomenalnih otkrića ali i grešaka nastalih u prethodno izučavanim fenomenima, kao i za otkrivanje najvećih svetskih naučnih grešaka i otkrića nastalih iz istih.