U potrazi za zvezdama

Od uvek je neka misteriozna veza povezivala ljude i zvezde – po njima su se gradile piramide, po njima smo se orijentisali, po njima jemoždačak i Stounhendž pravljen… Davali smo im značenje, povezivali ih sa bogovima, mitovima i pričama, pa i kreirali natalne karte i po njemu se ponašali. Čak je i čuveni Albert Ajnštajn verovao u astrologiju i verno čitao svoj nedeljni horoskop. Zvezde su od uvek bile izvor inspiracije i izvor života.

Postoji jedna divna priča o tome kako je jedno od najpoznatijih sazvežđa na našem nebu – Orionovo sazvežđe, dobilo ime. Prema jednoj verziji mita, Orion je bio sin skromnog i siromašnog pastira Hireusa. Jednom davno, Zevs, Hermes i Posejdon nabasaše na Hireusovu kuću i zamoliše ga za sklonište i nešto malo hrane, a zauzvrat Hireus, neznajući čak ni to da su mu bogovi došli u goste, kako bi pomogao trojici putnika namirnika, uze i zakla jedinu životinju koju je imao – vola. Kada su bogovi ovo videli, želeli su da nagrade Hireusa za njegovu dobroćudnost i da mu ispune jednu želju, njegovu najveću želju – da ima dete. Rekoše mu da zakopa kožu vola kog je žrtvovao njima i nakon 9 meseci na tom mestu stvori se jedan dečak koji je izrastao u zgodnog i jakog muškarca.

Orion je bio veoma dobar lovac. Toliko dobar da ga je kralj Oenopion unajmio da ubije nezasita čudovišta koja su vladala ostrvom Hios. Zadovoljan i ponesen svojim uspehom, Orion se zakleo da će ubiti sve divlje životinje na Zemlji. Kada je ovo čula Gaja, boginja Zemlje i majka svih životinja, naravno da nije mogla to da dozvoli, a ni ekologija kao nauka se ne slaže sa Orionovim namerama. Tada Gaja pozva ogromnu škorpiju i naredi joj da ubije Oriona.

Orion je bežao i bežao od škorpije, ali je ubrzo uvideo da njegova snaga i mač ne mogu da se uporede sa škorpijom. Naposletku, škorpija ga je usmrtila svojim ubodima. U tom trenutku, Gaja posla na nebo dva sazvežđa – jedno sazvežđe škorpije i jedno Oriona, i kao da smrt nije bila dovoljna kazna za Orionove zločine protiv Zemlje, Gaja kreira sazvežđa tako da Orion cele večnosti beži od škorpije. I zaista, kako se zvezde “kreću” po našem noćnom nebu, tako i Oriona juri škorpija za veke i vekove.

O zvezdama postoji pregršt mitova i verovanja, a njih samih na nebu nalazi se miliona i miliona. Da bismo shvatili koliko puno zvezda ima, ispričaćemo vam još jednu priču za koju za razliku od Orionovih muka, znamo za sigurno da se desila.

Decembra 1995. godine naučnici su posmatrali jedno veoma majušno polje na našem nebu – toliko majušno da je to kao da posmatrate tenisku lopticu na razdaljini od 100 metara. I u tom polju činilo im se da ne postoji apsolutno ništa i da jedino mrak vlada. Zato su napravili jedan eksperiment… Koristeći čuveni Hablov teleskop, astronomi su načinili 342 uzastopna snimka tog polja u 10 različitih dana sredinom decembra. Nakon toga, kompjuter je spojio sličice i izbacio neverovatan podatak. U tom malom polju, nazvanom Hablovo duboko polje, ne samo da nije bila crnina, već se nalazilo oko 3.000 novih galaksija! Zamislite samo… Koliko li se zvezda nalazi u tih novih 3.000 galaksija?

Na noćnom nebu u našem vidnom polju u svakom trenutku nalazi se stotine i stotine hiljada zvezda, ali da li ih zaista toliko vidite? U poslednjih deceniju i nešto, zvezde su sa našeg neba nestale alarmantnom brzinom. Ne, nisu se ugasile, i ne nisu “odlutale” negde u svemiru. One su na istom mestu kao i uvek, samo mi ne možemo da ih vidimo. Pitate se zašto? Pa zbog jednog “modernog” tipa zagađenja – svetlosnog zagađenja. Čuli ste već za zagađenje otpadom, zagađenje gasovima, zagađenje okeana i vazduha, ali da li ste znali da i naše nebo može biti zagađeno?

Kao i svaki tip zagađenja, i zagađenje svetlošću predstavlja višak nečega. U ovom slučaju višak svetlosti. Predstavlja moderan tip zagađenja, koji je uzeo maha nakon perioda industrijalizacije, otkrića sijalice i masovnog osvetljenja gradova. Upravo ovo prisustvo veštačkog antropogenog osvetljenja nas sprečava da vidimo zvezde noću. Makar u gradovima.

Postoje tri kategorije svetlosnog zagađenja, i to su:

  • Povećani sjaj neba (glow)- nastaje kada je svetlost usmerena na gore i osvetljava nebo reflektujući se o čestice u vazduhu (prašina, čestice vode, itd). Može se lepo uočiti na nebu kao jedna vrsta svetlosne magline.
  • Zaslepljujuće blještanje (glare) - uzrokovano prevelikim kontrastom između svetlosnog izvora i okruženja. To se dešava kada u oko prodre veliki svetlosni fluks čime se umanjuju vidne sposobnosti oka, prvenstveno kontrastna osetljivost i oštrina vida.
  • Svetlosno ometanje - uzrokovano viškom svetlosti koju određena instalacija osvetljenja emituje na neželjene površine. Ovo se manifestuje na različite načine, kao na primer spoljno osvetljenje usmereno na prozore kuća koja ometa san ili aktivnosti stanara.

Možda mislite da zagađenje svetlošću i ne zvuči kao prevelik problem već da samo predstavlja manu u estetici, no prekomerna svetlost ima i te kako velike posledice na ekosistem. Mnoge životinje, pre svega životinje koje lete – sove, ptice, slepi miševi, leptiri i moljci, orijentišu se na osnovu zvezda, te gube svoj pravac na osvetljenom nebu. Ptice prate velike osvetljene zgrade i na žalost često se dešava da polete baš ka njima i usmrte se udarcem u zgradu. Naravno sa osvetljenim noćima, menja se i odnos plen-lovac i noćne životinje ili beže iz svojih prethodnih staništa ili u potpunosti menjaju svoje navike. Cveće koje noćni moljci oprašuju kreće da odumire, a jedna vrsta zooplanktona koji jedu alge se toliko “plaše” svetlosti da u jezerima koja su osvetljena ne odlaze na površinu i ne jedu alge što dovodi do ogromnog množenja algi i zauzvrat uništenja jezerskog ekosistema.

Kornjače, kao da već nisu bile dovoljno ugrožene, veoma pate usled svetlosnog zagađenja. Kada se one uveče izlegu na plaži, orijentišu se na osnovu Meseca, ostavljaju tminu iza sebe i prate ga ka okeanu. Ovo je neophodno da urade isto to veče kako ih ne bi grabljivice ščepale. Šta mislite da se dešava kada krenu da prate farove automobile umesto Meseca?

Ni čovek nije pošteđen svetlosnog zagađenja – kod nas velika izloženost svetlosti indirektno može dovesti i do povećanog rizika od kancera usled smanjene proizvodnje melatonina.

Jedan mali gradić u Koloradu uspeo je da se u potpunosti otarasi svetlosnog zagađenja, a da i dalje ima bandere, bilbore i osvetljenje spomenika. Ovu inicijativu započeo je penzionisani arhitekta Džim Bredburn kome je nedostajalo da može da izađe na svoj zadnji trem i gleda zvezde sa unucima. Zajedno sa par prijatelja i komšija pokrenuli su inicijativu za vraćanjem noćnog neba i njihovo rešenje bilo je i više nego jednostavno – samo su ugradili “kapice” na lampe koje se nalaze napolju i koje usmeravaju svetlost na dole i ne dozvoljavaju joj da se odbije i obasjava nebo. Prava ideja kojom bi i ostali gradovi mogli da se povedu.

No, ne brinite se! I dalje možete posmatrati zvezde u mestima gde nema previse osvetljenja – na moru, na selu ili na planini. Kod nas, najmanje svetlosno zagađenje je na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Zato pravac u avanturu i javite nam da li ste pronašli Orionovo sazvežđe i da li ga zaista škorpija još uvek juri?