Red i haos – matematika prirode

Čovek je jedno od čuda prirode.

Ipak, elementi i jedinjenja od kojih je sazdan sasvim su obični. Tako oko 99 procenata ljudskog tela čine vazduh, voda i krečnjak, s tragovima drugih, nešto ređih elemenata kao što su gvožđe, cink, fosfor i sumpor. Ali, na nepoznat način, milijarde ovih vrlo običnih atoma uspevaju da se udruže, organizuju i omoguće da mislimo, dišemo – živimo.

Kako su ovakva čuda stvaranja nastala od tako jednostavnih gradivnih delova? Izgledalo je da nauka dugo neće moći da odgovori na ovo pitanje. Ali, niz čudnih i nepovezanih ogleda postepeno je otkrivao skriveno lice prirode. Njenu moć da od nežive materije stvara izuzetnu lepotu. A sve je to omogućila čudna i neočekivana veza između reda i nereda. Haosa koji je, prema mišljenju sve većeg broja teoretičara, svuda oko nas..

Svet prirode je jedna velika zbrka, nered svih mogućih oblika i šara, koje gotovo nikada nisu pravilnog oblika. Zamisao da je sav taj nered određen matematičkim pravilima mogla je da se rodi samo u glavama posebno nadarenih pojedinaca. Zato nimalo ne čudi da je prvi čovek koji je pokušao da otkrije tajanstvenu matematiku prirode imao vrlo izuzetan i neobičan um. Bio je to vrstan naučnik, ali i tragična ličnost – Alan Tjuring – jedan od najvećih matematičara koji su postojali. On je otkrio mnoge važne zamisli koje su postale osnova za sve buduće računare.

Tokom Drugog svetskog rata radio je u Blečli parku (supertajni britanski program „Stanica Iks”) na razbijanju nemačkih vojnih šifara. Stručnjaci iz Blečli parka su se proslavili, a Tjuringov doprinos bio je odlučujući za dešifrovanje mornaričkih kodova. Time je spasao hiljade savezničkih života i omogućio prekretnicu u ratu.

Razbijanje šifara bio je samo jedan vid kako se ispoljavao njegov genije. Jedan deo Tjuringove neobjašnjive sposobnosti da vidi obrasce, oblike koje ne vide drugi ljudi. Verovao je da i priroda ima svoje, konačne šifre. I tokom svog kratkog života bio je vrlo blizu da ih razbije.